Koleginica s posla me zamolila za pomoć pri selidbi – završili smo tek ujutro

Nikad se nisam nadao da će obična molba za pomoć pri selidbi promeniti moj večer u nešto tako uzbudljivo. Anka, moja koleginica iz kancelarije, uvek je bila ta atraktivna brunetka sa osmehom koji je osvetljavao dosadne timske sastanke. Imala je 28 godina, figuru manekena i te zelene oči zbog kojih su momci u firmi gubili razum. Radili smo zajedno dve godine, flertovali smo šaleći se uz kafu, ali nikad nismo prešli granicu koleštva.

Tog petkom popodne prišla mi je kod automata za kafu.
- Hej, Marko, spasavaj! – povikala je sa izveštajenom panikom. – Sutra se selim u novi stan, a momci iz firme su odbili. Pomoći ćeš? Obećavam picu i pivo!

Nisam mogao odbiti. Prvi put sam osetio drhtaj uzbuđenja, misleći o provodu vremena nasamo s njom. U 18:00 stajao sam ispred njenog bloka sa kombijem punim kutija. Anka je otvorila vrata u uskim leginsima i labavoj majici, sa kosom vežanom u neuredan punđu. Mirisala je na vanilu i znoj posle celodnevnog pakovanja.

- Ti si moj heroj! – bacila se mi u naručje na pozdrav. Njene sise su se otarile o moju grud. Osetio sam kako mi krv brže kruži.

Počeli smo da nosimo kutije. Novi stan je bio mali, ali ugodan – garsonjera sa velikim krevetom u uglu i balkonom sa pogledom na grad. Pizza je brzo stigla, smestili smo se na pod među kartonima.

- Znaš, uvek sam te volela, Marko – rekla je, pijuckajući pivo. – Ti si jedini momak u firmi koji nije kreten.
- A ti si jedina žena zbog koje zaboravljam na rokove – odgovorio sam sa osmehom.

Smeh je prerastao u tišinu. Naši pogledi su se sreli. Stvarno sam bio uzbuđen, osećajući kako atmosfera postaje gusta. Ustao sam da odnesem poslednju kutiju nagore, a ona je pošla za mnom. U spavaćoj sobi sapleo sam se o kabl, ona me je uhvatila za ruku.

- Pazi – prošaptala je blizu mog uva. Njen dah je dodirnuo moju vrat.

Okrenuo sam se naglo. Bili smo tako blizu da sam osećao toplotu njenog tela. Ključni trenutak napetosti došao je kada joj je ruka kliznula preko moje grudi.

- Anka... – počeo sam.
- Ššš – prekinula je, stavljajući prst na moja usta. – Ne priča. Pomozi mi da rasklopim krevet.

Rasklopili smo posteljinu, ali ruke su nam drhtale. Skinula je majicu, otkrivajući crni čipkasti grudnjak. Stajao sam kao ukopan.

- Sviđa ti se? – pitala je provokativno.
- Jebote, Anka, ti si neverovatna – priznao sam.

Pali smo na dušek, ljubeći se strasno. Njena usta su bila meka, jezik razigran. Otkačio sam joj leginse, otkrivajući vlažne gaćice. Prvi dodir njene kože bio je elektrišući. Milovao sam joj butine, ona je tiho zastenjala.

- Marko, želim te... celu noć – prošaptala je.

Ali kutije su čekale. Vratili smo se poslu, iako smo se svakih par minuta dodirivali, trljali. Noć se obećavala duga. Pivo se završavalo, a napetost rasla. Stvarno sam osećao da je ovo početak nečeg velikog.

Sat 23:00, a mi još uvek raspoređujemo stvari. Znoj se cedio niz leđa, Ankina majica se zalepila za njene zaobljene sise, naglašavajući bradavice. Stvarno sam bio uzbuđen kao nikad, boreći se sa iskušenjem da ne bacim sve i sisam je tu i sad. Sedeli smo na podu, otvarajući kutiju sa njenim rubljem – čipkaste stringice, čarape, vibrator.

- O jebote, ne gledaj! – našalila se, crveneći, ali ne zaklanjajući se.
- Prekasno – namignuo sam. – Izgledaš kao devojka koja zna šta voli.

Ustala je, prišla bliže, sela mi u krilo raširenih nogu.
- A ti znaš kako da uzbudiš devojku? – provocirala je, trljajući se kukovima.

Moj kurac se odmah ukočio. Zgrabio sam joj guzice, jako ih stisnuo.

- Pokazaću ti – zarežao sam, grizući joj vrat.

Ljubili smo se divlje, ruke uplitali u kosu. Skinuo sam joj grudnjak, sisajući bradavice – tvrde kao kamenčići. Jecala je glasno:
- Da, Marko... jače!

Ali prekinuo sam. – Kutije čekaju, ljubavi. Tek počinjemo.

Nastavili smo, ali atmosfera je bila nabijena električnim nabojem. Svakih par minuta prekidali smo za poljupce, milovanja. Oko 2:00 u noći konačno smo završili. Stan je blistao čistoćom, mi smo bili znojni i gladni jedno drugog.

- Idući sa mnom pod tuš – predložila je, vukući me u kupatilo.

Pod mlazom vode sapunjao sam joj celo telo. Moji prsti su kliznuli između njenih butina, našli vlažnu pičku. Polako me drkala, gledajući u oči.

- Tako si tvrd... zbog mene – prošaptala je.
- Samo zbog tebe, Anka. Prvi put sam osetio takvu bliskost sa koleginicom s posla.

Osušili smo se neuredno, pali smo na krevet nagi. Milovali smo se satima – oralno, manuelno. Lizao sam joj klitoris dok nije drhtala u orgazmu.

- Bože, Marko, ti si majstor! – viknula je.

Ona mi je duboko sipala, gutajući celu dužinu. Ključna noć napetosti trajala je. Još se nismo jebali, gradeći napetost. Razgovarali smo između milovanja.

- Uvek sam fantazirala o tebi u kancelariji – priznala je.
- Ja o tebi ispod stola – nasmejao sam se.

U 4:00 zaspali smo isprepleteni, ali san je bio kratak.

Probudio sam se u zoru sa Ankom koja mi je omotala nogu oko svoje. Sunce je ulazilo kroz balkon, osvetljavajući njeno golo telo. Stvarno sam bio spreman za finale – kurac je pulsirao bolno.

- Dobro jutro, heroje – zamrmljala je, ližući mi grud.
- Dobro jutro, božice – odgovorio sam, uvlačeći prste u njenu pičku. Bila je mokra kao nikad.

Jebali smo se polako na početku. Ušao sam u nju sprijeda, osećajući uskoću. Glasno je jecala:
- Konačno... uzmi me jako!

Jeb'o sam je ritmički, ubrzavajući. Njeni nokti su se zabadali u moja leđa.

- Da, Marko! Dublje! – vikala je.

Promenili smo položaje – ona na vrhu, jahala me divlje. Njene sise su poskakivale, znoj se slivao niz stomak. Ključni trenutak orgazma se približavao.

- Svlačim... aaa! – viknula je, drhteći.

To je bilo dovoljno. Napunio sam je vrućom spermom, ričući od uživanja.

Ležali smo dahćući. Ali to nije kraj – posle pauze smo prešli na anal. Premazao sam joj dupu lubrikantom iz kutije.

- Nježno na početku – zamolila je.
- Obećavam – uverio sam je.

Ušao sam polako, ona je jecala od uživanja. Jebo sam je u dupe, plještivši po guzicama. Još jedan orgazm ju je potresao.

- Ti si moj ideal – prošaptala je.

Završili smo u 8:00 ujutro, iscrpljeni. Doručak u krevetu, grljenje.

- Ovo nije kraj, zar ne? – pitala je.
- Nikad – obećao sam. Prvi put sam osetio da je ovo više od avanture.

Vraćajući se na posao u ponedeljak, znali smo da naša kancelarija nikad neće biti ista.