Pokvareni automobil na pustoši: strastveni susret sa usamljenom stanarkom

Bila sam na putu kroz te proklete napuštene ravnice, kada mi je stari automobil počeo da kašlje kao astmatičar. Motor je ugasio sa dramatičnim uzdahom, a ja sam se našla usred ničega. Sunce je zalazilo, a ja, dvadesetpetogodišnja Ana, sa koferom punim odeće za vikend putovanje, stajala sam bespomoćno pored puta. U daljini se nazirala jedina kuća – stara, ali negovana koliba sa toplim svetlom u prozorima. Stvarno sam bila preplašena, ali nisam imala izbora. Prišla sam vratima i pokucala.

Vrata su se polako otvorila, a predamnom je stajala ona – Elena, kako sam kasnije saznala, žena pretridesetih, možda četrdeset na grbi, sa bujicom tamne kose što joj pada na ramena i očima koje su gutale svetlost. Nosila je labavu, belu bluzu koja je isticala njene pune grudi, i pantalone koje su stezale kukove. Bila je zrela, sigurna u sebe, a njen osmeh je imao nešto hipnotičko.

– Čime mogu da pomognem, dušo? – upitala je mekim, toplim glasom, gledajući me sa blagim čuđenjem.

– Pokvario mi se automobil... Nemam pokrivenost, nigde u okolini nikoga. Da li bih mogla da pozovem telefon? Ili... možda vi nešto savetujete? – promrmljala sam, osećajući kako se crvenim pod njenim pogledom.

Tiho se nasmejala, gestom pozivajući me unutra.

– Naravno, uđi. Živim ovde sama godinama, znam ove puteve kao sopstveni džep. Telefon? Ha, pokrivenost ovde slaba, ali imam generator i stalni kontakt sa mehaničarom. Hoćeš čaj, pre nego što nešto smislimo?

Ušla sam unutra. Kuća je mirisala na drvo, začine i nešto slatko, kao vanilu. Dnevna soba je bila udobna: kamin je pucketao, na zidovima su visile slike pejzaža, a na stolu je stajala flaša vina. Elena se kretala graciozno, slivajući mi čaj. Stvarno sam prvi put osetila takvo mrazenje na koži, kada su joj prsti dotakli moje, pružajući šolju. Ispricala sam joj o sebi – o poslu u gradu, o tome kako bežim od gužve. Ona je slušala, klimajući glavom.

– Ja ovde živim od razvoda. Samoća ima svoje šarmove, ali ponekad... čezne se za društvom. Posebno takvim mladim i punim života kao ti.

Spustila sam pogled, osećajući vrelinu na obrazima. Mehaničar dolazi sutra ujutro, rekla je. Ostani na noć. Gostinska soba je spremna. Nisam mogla odbiti. Posle večere – jednostavne, ali ukusne salate i vina – sedeli smo kraj kamina. Razgovor je tekao glatko: o snovima, o slobodi, o tome kako žene ponekad bolje razumeju jedna drugu. Njena ruka je legla na moje koleno, naizgled slučajno.

– Spustaš se posle tog stresa. Možda masaža? – predložila je, a njen glas je postao niži, intimniji.

– Ja... ne znam... – promrmljala sam, ali sam klimnula glavom. Stvarno sam bila radoznala šta će iz toga proizaći. Položila me je na kauč, njene ruke su počele da rade na mojim ramenima. Bile su jake, ali nježne. Osetila sam kako napetost otpliva, a na njeno mesto ulazi nešto drugo – toplotu koja se širila telom. Njen dah je milovao moj vrat, a ja sam zatvorila oči, predajući se tom dodiru.

Ležala sam na tom kauču, a Elenine ruke klizile su po mojim leđima, opuštajući svaki mišić. Njen dodir bio je elektrišući – prsti su se zabadali duboko, ali sa takvom preciznošću da sam se osećala kao u transu. Stvarno sam prvi put dozvolila sebi nešto takvo sa drugom ženom. Bila sam biseksualna, ali nikad nisam u potpunosti istraživala to. Elena je tiho pričala, njen glas je vibrirao blizu uva.

– Opuštaj se, Anu. Osećaš li to? Tvoje telo se seća čega želi.

– Da... ovo je neverovatno – prošaptala sam, kada su joj dlanove sišle niže, na kukove. Skinula mi je bluzu, naizgled za bolji pristup, a ja nisam protestovala. Njena koža je bila topla, mirisala je na lavandu. Okrenula sam se na leđa, a ona me je pogledala tim dubokim očima.

– Prelepa si. Tvrd oklop grada puca, zar ne?

Klimnula sam glavom, povlačeći je za majicu. Skinula ju je polako, otkrivajući pune grudi u čipkastom grudnjaku. Nagnula se, njene usne dotakle su moje. Poljubac je bio nježan na početku, ali brzo je postao gladan. Jezici su se isprepletali, ruke lutale. Stvarno sam bila mokra, osećala sam to kroz pantalone.

– Hoću da te dodirnem – promrmljala je, otkopčavajući moje farmerke.

– Učini to... molim te – zajecala sam.

Njeni prsti su kliznuli ispod veša, milujući klitoris. Orgazam je dolazio talasima – prvo nježno, pa snažno. Iznenadila sam se, grickajući usnu. Zatim sam ja skinula nju, ljubeći vrat, grudi. Zauzimala je slano-slatko. Položila sam je pored sebe, moja usta su krenula nadole. Ližala sam je polako, uvlačeći prste. Vrištala je tiho:

– Dublje, dušo! Da!

Sati su prolazili u međusobnom otkrivanju. Koristile smo ulje za masažu, klizeći po telima. Njena pička bila je glatka, vlažna. Ližala sam, sisala, dok je drhtala u ekstazi. Zatim ona na meni – njen jezik je bio majstorski, prsti su vibrirali u meni. Prvi put sam osetila dvostruki orgazam, vrišteći njeno ime. Zaspale smo isprepletene, gole kraj kamina.

Ujutro sam se probudila sa njenom glavom na grudima. Mehaničar je došao, ali ja nisam htela odmah da odem. Elena se osmehnula:

– Vratićeš se? Ovo nije kraj.

– Obećavam – prošaptala sam, ljubeći je na rastanku.

Mehaničar je brzo popravio automobil – bio je glupi akumulator. Stajala sam na pragu Elenine kuće, sa koferom u ruci, ali srce mi je tuklo kao ludo. Noć je bila nezaboravna: posle masaže preselile smo se u spavaću sobu. Njen krevet je bio ogroman, sa svilenim vešom. Voljele smo se polako, istražujući svaki centimetar. Koristile smo njenu igračku – vibrator koji nas je naterao da drhtimo. Stvarno sam prvi put bila tako otvorena, tako slobodna.

Elena je ležala ispod mene, njene noge omotane oko mojih kukova. Uvlačeći vibrator duboko, gledala sam kako se previja u užitku.

– Ti si boginja... ne prestaj! – jecala je.

Zatim ona na meni: ližala je moje bradavice, lagano grickajući, prsti u mojoj riti i pički istovremeno. Eksplodirala sam, mokra kao nikad. Razgovarale smo između orgazama – o njenoj samoći, o mojim sumnjama prema muškarcima. "Žene znaju bolje", smejala se.

Ujutro, za doručkom, dodirivala me je ispod stola.

– Ovo nije kraj, Anu. Imam broj. Dođi kad god hoćeš. Ovo je tvoj azil.

– Doći ću. Stvarno sam osetila nešto duboko – rekla sam, ljubeći je strastveno.

Otišla sam, gledajući u retrovizor njenu siluetu. Put se činio svetliji. Vratila sam se u grad promenjena – svesna svojih želja. Zovem je svake večeri, planirajući sledeći susret. Taj kvar bio je najbolje što mi se moglo desiti.