Kišna večer i kvar struje: Surovateljica koja se boji mraka

Sećam se te večeri kao da je bilo juče. Seo sam u dnevnoj sobi sa laptopom na kolenima, pokušavajući da završim izveštaj za posao, kada se iza prozora razbesnela olujna oluja. Kiša je bubnjala o prozore kao ludi prsti bubenike, a munje su svakih nekoliko trenutaka osvetljavale sobu. Bio sam sam u stanu, mislio sam, dok nisam čuo kako se ulazna vrata otvaraju s treskom. To je bila Ola, moja surovateljica od pre šest meseci. Imala je dvadeset dve godine, studirala je grafiku na politehničkom fakultetu, a njen osmeh je umeo da osvetli ceo dan. Duge, kestenjaste kose, vitka figura i te zelene oči koje su mi uvek delovale misteriozno.

– Ćao, Kubo! – povikala je, skidajući mokri kaput. – Baš je lilo po putu!

– Ćao, Ola. Izgledaš kao mokra kokoš – našalio sam se, podižući pogled.

Raspustila se, ali u njenom glasu je bilo nečeg nervoznog. U tom trenutku zagrmelo je, a svetla su se pogasila. Ceo stan je utonuo u apsolutnu tamu. Srce mi je poskočilo, ali sam se brzo sabrao. Ola je ipak ciknula glasno i bacila se ka meni.

– O Bože, Kubo! Isključi to! – viknula je, hvatajući me za ruku. Njena šaka je bila hladna i drhtava.

– Mirno, to je kvar struje. Oluja je verovatno oštetila linije – rekao sam umirujuće, iako sam i sam prvi put nailazio na nešto takvo u ovom stanu.

Sedeli smo tako neko vreme u tišini, prekidano samo dalekim grmljavinama. Osećao sam njenu bliskost – mirisala je na kišu i neki slatki parfem. Stvarno sam bio iznenađen koliko se plaši. Ola mi je uvek delovala tako samouvereno, zabavljačica koja priča o svojim osvajanjima na studijama. A evo je sada drhti kao list.

– Mrzim tamu – prošaputala je, približavajući se još više. – Od detinjstva. Košmari, znaš...

– Dobro, sačekaćemo da se vrati struja. Ili ću zapaliti sveće – predložio sam, ustajući oprezno.

Pronašao sam u kuhinji rezervne sveće i šibice. Zapalio sam jednu, stavljajući je na sto. Slabo svetlo je bacalo duge senke na zidove. Ola je sedela sklupčana na kauču, grleći kolena. Njena mokra bluza je prianjala uz telo, naglašavajući obline grudi. Prvi put sam osetio kako mi krv brže kruži venama. Ne bih trebalo tako da mislim o surovateljici, ali ova situacija...

– Pričaj mi nešto – zamolila je. – Da ne mislim o tome.

Počeo sam da pripovedam anegdote sa posla, o mom poslednjem poslovnom putu. Smejala se tiho, ali je i dalje držala moju ruku. Kiša nije jenjavala, a mi smo razgovarali satima. Saznao sam da su joj se roditelji razveli kada je bila mala, i da se od tada plaši samoće u tami. To ju je činilo ljudskijom, bližom. Napetost je rasla polako, kao vlaga u vazduhu pre oluje.

Konačno, posle sat vremena, struja se nije vratila. Ola je uzdahnula.

– Ostani sa mnom večeras, Kubo. Molim te. Neću zaspati sama.

Kimnuo sam glavom, osećajući drhtaj uzbuđenja. Legli smo na kauč, pod jednom ćebetom. Njena glava se naslonila na moje rame, a ja sam udišao miris njene kose. Stvarno nisam očekivao šta će ova noć doneti.

Ležali smo tako na kauču, umotani u jedno ćebad, a kiša je i dalje bubnjala o krov. Ola se još jače ugnezdila u mene, njen dah se ubrzao. Osećao sam toplotu njenog tela kroz tanku bluzu. Stvarno sam bio pod utiskom kako se ova samouverena devojka pretvara u bespomoćno biće u tami. Svetlost sveća je polako gasla, bacajući toplo svetlucanje na njeno lice.

– Hvala što si tu – promrmljala je, podižući glavu. Naši pogledi su se sreli. Bili su tako blizu.

– Nema na čemu. Mi smo surovatelji, zar ne? – odgovorio sam, milujući joj ruku.

Njena koža je bila glatka, kao kašmir. Prvi put sam je dodirnuo na taj način, ne kao prijateljicu. Dresak mi je prošao niz leđa. Razgovarali smo dalje, o svemu i svačemu. Pričala je o svom poslednjem dečku koji ju je prevario, o tome kako joj je teško da veruje. Ja sam delio priče iz prošlosti, o usamljenim večerima posle raskida sa bivšom.

– Znaš, Kubo, uvek sam te volela – ispovedila se iznenada. – Ti si takav... stabilan.

– I ja tebe. Ti si kao svež dah u ovom stanu – uzvratio sam, a moja ruka je kliznula niže, na njenu struk.

Nije se povukla. Naprotiv, približila je kukove. Osećao sam kako joj se grudi brzo dižu. Atmosfera se zgusnula, kao da je oluja napolju metafora onoga što se dešavalo između nas. Zapalio sam još jednu sveću, ali svetlost je bila slaba. U polutami njene usne su delovale pune, primamljive.

– Hladno mi je – prošaputala je, provlačeći ruku ispod moje majice.

Njeni prsti su mi dodirnuli stomak, a ja sam zadrhtao od uzbuđenja. Uzdramio sam gest, otkopčavajući gornji dugme njene bluze. Materijal se rastvorio, otkrivajući čipku grudnjaka. Bila je prelepa, stvarno prelepa. Poljubio sam je nježno u vrat, a ona je tiho zastenjala.

– Kubo... ovo se tako lepo oseća...

Naša usta su se konačno srela. Poljubac je bio gladan, pun potisnute želje. Jezici su se ispreplitali, ruke lutale. Skinuo sam joj bluzu, a ona moju majicu. Njena koža je bila topla, uprkos hladnoći u sobi. Milovao sam joj grudi preko čipke, a ona se previjala pod mojim dodirima.

– Hoću da te osetim – prošaputala je, posežući za mojim pojasom.

Otkačila je pantalone, a ja joj suknju. Ležali smo nagi pod ćebetom, tela isprepletena. Ovo nije bila žurba, ovo je bilo rastuće napetost, gradeno mesecima zajedničkog života. Zatakla je slano-slatko, kao kiša i požuda. Sati su prolazili, a mi smo se međusobno otkrivali. Stvarno sam prvi put osetio da je ovo nešto više od prolazne avanture.

Kada je svit počeo da siva iza prozora, još smo bili isprepleteni na kauču. Oluja je oslabila, ali naša požuda je dostigla zenit. Ola me je gledala sa sjajem u oku, njeno telo je sijalo od znoja. Stvarno nisam mogao da verujem da se ovo dešava – od drugarice postala je ljubavnica.

– Uzmi me, Kubo. Sad – stenjala je, razmakavši butine.

Ušao sam u nju polako, osećajući kako me njena toplina obavija. Bilo je savršeno, tesno i vlažno. Kretali smo se u ritmu kiše koja je još kapala. Njeni nokti su se zabadali u moja leđa, a jecaji su ispunjavali sobu.

– Da... dublje! – vikala je.

Ubrzao sam, a ona se previjala ispod mene. Milovao sam joj klitoris, a ona je eksplodirala prva – orgazam ju je potresao, ciknula je glasno. To me je dovelo do ivice. Izvukao sam se u poslednjem trenutku, završavajući joj na stomaku.

Ležali smo dahćući, grleći se. Struja se vratila iznenada, ali nismo ustali. Ola se lenj osmehnula.

– Ovo je bilo nevjerojatno. Uvek sam se bojala tame, ali sa tobom... ovo je bilo najbolje što se moglo desiti.

– I za mene – priznao sam, ljubeći je.

Te noći naša veza se promenila zauvek. Postali smo par, a sećanje na tu kišnu noć postalo je naš tajna. Stvarno sam prvi put osetio pravu bliskost.